ГДЈЕ СУ НАШЕ ПАРЕ?
Ето, завршила је и овогодишња лудница на Мрежници, код Шљакановог млина.
Хвале се организатори, новинари и туристички радници, како је овогодишњи фестивал окупио чак 10.000 љубитеља те, 'психоделичне' музике.
Обишао их је и надлежни жупник ркт цркве, како би их пошкропио светом водицом, по њиховим голим гузицама и сисама.
И да би покушао оправдати сав тај бјелосвјетски неморал, и све те настраности, које се ничим оправдати не могу и које ни наша Мрежница опрати не може.
Не знајући, а можда и знајући, да су баш ту на Пландишту, 1941. једног раног јутра, усташе одозго са цесте, од Сајаћа, митраљезом побиле 9 (девет) чланова породице Смољановић, млинара, док су упрезали коње и спремали се у сајам.
То, што управо на том мјесту се дешава све то што се дешава, уз благослов жупника, тема је за врло озбиљну анализу и психоанализу, за психологе, социологе, теологе, филозофе, антропологе...
То можда неком другом приликом, него да ја почнем с МАТЕМАТИКОМ!
Ако свако од тих 10.000 људи, за тих 6 дана, за храну и пиће потроши само 100 евра, а потроши више, онда је промет на Мрежници, на Пландишту, МЗ Примишље, био МИЛИОН евра!
Не рачунам закуп мјеста за камповање.
Само храна и пиће.
Не рачунам ни промет дроге.
Дакле МИЛИОН евра.
Ако је ПДВ (порез) 25%, држава и општина су у буџет инкасирали 250.000 евра.
ГДЈЕ ЈЕ ТУ ДИО КОЈИ ПРИПАДА МЗ ПРИМИШЉЕ, јер је на подручју МЗ Примишље остварен тај ПРИХОД?!
Ако би се само 5% од укупног пореза, (не промета него пореза) вратило у касу у Примишље, то би било 12.500 евра.
Ако би сваки 'психоделија' на име БОРАВИШНЕ ТАКСЕ уплатио по 1 (један) евро
и КОМУНАЛНЕ ТАКСЕ по 1 евро то би било још 20.000 евра (10.000 људи по 2 евра).
А локална самоуправа је надлежна када је у питању боравишна и комунална такса.
Већ смо на 32.500 евра у каси МЗ Примишље!
Примишље је златни рудник, Примишље може да се обнови и препороди за неколико година!
А ми слушамо, како нема пар стотина евра да се организује збор на Илиндан!
Ако десети дио тог прихода потрошимо на организацију ЗБОРА, могао би да се пече во на ражњу, да се народу бесплатно дијели месо и пиће и да наступају наши познати пјевачи! И на збору би долазило бар 300 људи!
Ово је озбиљна тема за размишљање и уколико је потребна помоћ, можемо је потражити на свим нивоима, како у Хрватској, тако и ван ње.
Потребно је само рећи, желимо ли, хоћемо ли?
Ако други носе вреће новца, нама испред носа, што да не тражимо наш дио?
Ништа више и ништа мање!
У здрављу живјели!
Сава Смољановић
